Тело вентила је главна структура вентила која носи притисак, док је седиште вентила кључна компонента уграђена у тело вентила да формира површину заптивке, а суштинска разлика између њих лежи у функционалном позиционирању и структурном нивоу.
Функционалне разлике у позиционирању
Основне функције тела вентила:
Као главна структура вентила, има функцију повезивања цеви, задржавања течности и подржавања унутрашњих делова.
Мора да има довољну механичку чврстоћу и отпорност на притисак, а обично се користе материјали као што су ливено гвожђе, угљенични челик или нерђајући челик.
Основна функција седишта:
У директном контакту са деловима за отварање и затварање (нпр. рамови, дискови) за формирање заптивног пара за заустављање цурења течности.
Морају се изабрати материјали-отпорни на хабање и корозију- (као што су цементни карбид и гума) да би се обезбедила поузданост заптивке.
Структурни хијерархијски односи
Однос инклузије и инклузије:
Седиште је унутрашња компонента тела вентила, која се обично везује за тело вентила помоћу -причвршћивања, навоја или интегралног ливења.
Нека седишта су дизајнирана тако да се могу уклонити (нпр. прстенови седишта) за лаку замену након хабања.
Шема положаја инсталације:
Тело вентила се користи као интегрални оквир за обмотавање седишта вентила, вретена вентила и других компоненти (на пример, седиште вентила у засузном вентилу се налази са обе стране проточног канала тела вентила).
У конструкцијама као што су лептир вентили, седиште се може монтирати на унутрашњи зид вентила или комбиновати са тачкама за одржавање и идентификацију диска
Разлика у физичким карактеристикама:
Тело вентила обично има спољну структуру везе као што је интерфејс прирубнице, рупа за вијак итд.
Површина седишта представља прецизно-обрађену заптивну површину, са уобичајеном прстенастом или конусном геометријом.
Критеријуми за процену неуспеха:
Оштећења на телу вентила се углавном манифестују као пукотине, корозија, перфорација и други укупни структурни проблеми.
Отказивање седишта вентила се углавном манифестује као цурење узроковано хабањем и деформацијом површине заптивке.
